Na poziv Srpskog kulturnog centra u Istri, ekipa Umetničkog pres karavana iz Beograda je zaplovila ka Puli, gde je bacila sidro u mirnu morsku luku. Pula odiše toplinom dobrodošlice za sve putnike namernike, avanturiste i pustolove. Ljudi koji su bili određeni da nas sačekaju ispred pulskih vrata mirisali su na Pulu, na radost dočeka, na kristalne klice morske soli koje teku u njihovim venama.
Srpski kulturni centar (SKUC) smešten je u samom srcu Pule, u ulici Maksimijanovoj, nadomak čuvenog Danteovog foruma i u blizini Zlatnih vrata Sergijevih. Iz ove ulice se pruža veličanstven pogled na starovremske skaline starog grada, neodoljivo podsećajući na prizor sa Španskog trga u Rimu. Osetili smo dašak večnog grada u pulskim plućima.
Osnovan decembra 2014. godine, ovaj kulturni centar je od neprocenjive važnosti kada se ima u vidu činjenica da u svetu postoji samo još jedan srpski kulturni centar, u Parizu. Iz grada svetlosti zraci srpske kulture doprli su do istarske obale. Taj novonastali plamen gori već dve godine istim žarom zahvaljujući nekolicini ovdašnjih ratnika „kulturne” svetlosti koji su ga prepoznali i razbuktali.
Ovi apostoli kulture iz Maksimijanove broj 12 su uz zvuke fanfare dali znak da je 8. festival srpske kulture zvanično započeo. Kad se dođe do osmog po redu, Festival tom činjenicom prerasta polako u tradiciju, a ta niska poprima oblik položene osmice, koja označava trajanje koje ne prestaje, prizvuk beskonačnog. Znamenje broja 8 je ovom festivalu u Istri udahnulo sveži dašak večnosti u leđa. Festival je krenuo 7. aprila i sve do 7. maja će ponosno nositi štafetu kulture, koja će mesec dana obasjavati i obilaziti Istru.
O važnosti ovog svojevrsnog manifesta kulture svedoči i prisustvo generalnog konzula Republike Srbije u Rijeci, gospodina Momčila Radivojevića. U ime Republike Srbije, konzul se na svečanom otvaranju u SKUC-u obratio prisutnima u zvaničnom delu programa. U ime grada domaćina Festival je podržala zamenica gradonačelnika Pule gospođa Elena Puh Belči, koja je prigodnim govorom poželela dobrodošlicu svim gostima. Multikulturalnost ovog grada dokazana je dolaskom predstavnika italijanske zajednice grada Pule, koji su ukazali na značaj ovakvih manifestacija kroz razmenu kulturno-umetničkih ideja čime se otvara šansa za neke nove vidove saradnji. Župan Istarske županije gospodin Valter Flego je kao predstavnik jedne, po mnogo čemu, značajne oblasti, izrazio svoje zadovoljstvo što je na području Istre zaživeo jedan festival koji širi kulturne vrednosti i samim tim zbližava ljude.
Otvaranje je upotpunjeno lepezom raznovrsnih umetnika iz Srbije i regiona koji su nastupili u nastavku programa. Kako je Festival posvećen sećanju na velikog srpskog pisca, slikara i mislioca Danila Kiša, tako su i akademski slikari iz grupe ARTE priredili izložbu „Kišu u čast”. Usledio je nadahnuti osvrt na čuvenog pisca u vidu teksta „Danilo Kiš, čovek koga je boleo život” srpske književnice i članice Umetničkog pres karavana profesorke Sanje Domazet.
Nakon njene besede, te svečane večeri Kišov duh je titrao pula16-16u prostorijama SKUC-a. Izdavačka kuća „Arhipelag” donirala je Srpskom kulturnom centru Kišova sabrana dela, a kroz dramski prikaz „Život i delo Danila Kiša” Miodraga Jakšića i Gordane Vlajić, sve je bilo obavijeno Danilovim ruhom. Istaknuti srpski glumac Milutin Mima Karadžić začinio je pulsku noć recitujući u svom prepoznatljivom stilu pesmu „Proljeće”, autora Vita Nikolića. Oficijelni deo večeri je ušao u finiš pojavljivanjem gospodina Miloša Bajića, predsednika Kluba Srba Istarske županije, koji je pozdravio prisutne i službeno otvorio 8. festival.
Iznenađenje, po otvaranju Festivala, bio je nastup jednog od najboljih aktuelnih rokenrol bendova Beograda, grupe „Maljčiki”. Srpski kulturni centar priredio je Puležanima rok doživljaj koji je potrajao do ranih jutarnjih sati. Rok kafe u Puli je bio ispunjen do poslednjeg mesta, a „Maljčiki” su atmosferu doveli do usijanja. Rok sladokusci, kojima Pula obiluje, nisu primetili da je vani svanulo. Beogradski rok bend je te noći opčinio rokerski obrazovane Puležane (zna se da je Pula važila za ozbiljan rokenrol centar bivše Juge). Beogradski bend je održao još jedan koncert dve večeri kasnije, kada su u potpunosti osvojili pulsku klupsku rok scenu. Sve je prštalo od energije kojom je beogradski sastav ozračio publiku. Imali smo utisak da se magijom muzike zaustavilo vreme te kišne pulske noći.
Filmski klub SKUC-a je sledeće večeri bio krcat. Filmski umetnici Milan i Mima Karadžić su se Puli predstavili filmom Gorčilo, koji žanrovski pripada komediji. Po rečima gradonačelnika Pule, komedija je prekopotrebna ljudima današnjeg vremena. Tom prilikom istakao je da nam je dosta filmova koji opisuju sivilo života oko nas, te da su komedije poput filma Gorčilo uvek dobrodošle u Pulu. Srpske filmadžije su prikazivanjem svog filma na 8. festivalu srpske kulture u Istri nadoknadile propuštenu priliku nepojavljivanjem na prethodnom prestižnom Festivalu filma u Puli održanom u julu 2015. godine.
Narednih nekoliko dana Festivala proteklo je u znaku Izdavačke kuće „Službeni glasnik”, koja je širom Istre promovisala putopisnu knjigu Sanje Domazet „Gradovi”. Najpre je pulska čitalačka publika osetila čari Sanjinih putopisa. Razgovor o gradovima nije mogao da zaobiđe Pulu, koja je u knjizi stala rame uz rame sa svetskim gigantima poput Njujorka, Barselone i Istanbula.
Evocirale su se uspomene na dogodovštine Danila Kiša, koji je često dolazio u Pulu, bolje reći, stalno joj se vraćao. Jedan od razloga je bila strasna ljubav sa nepoznatom Puležankom, koja ga je „koštala” gubitka sočiva na jednoj od pulskih plaža u romantičnim letnjim noćima. Takve ljubavne zgode su Kiša svojevremeno onemogućile da izdvoji delove iz svog opusa na književnim večerima tog vremena. Bez sočiva nije mogao valjano da pripremi materijal iz kog je trebalo da se vodi diskusija. „Srce i um su hteli, ali oči nisu dale”, šaljivo su govorili ljudi iz Danilovog okruženja, ali i on sam. Novonastala situacija ga je primorala na improvizacije, koje su davale novi ton i „boju” zvaničnim književnim druženjima, prerastajući u neku vrstu književnog boemstva. Bile su to tihe boemije iz kojih se spontano rađala poezija života. Pomenuta je i definicija Pule iz ugla pokojne Olje Ivanjicki: „Pula je najlepše ljubavno predgrađe Beograda”. Ona se potpuno uklapala sa ljubavnim nadahnućima koje je Kiš osećao u ovom gradu. Interesantno književno veče u pulskom SKUC-u bilo je živo zahvaljujući i Gordani Milosavljević Stojanović, urednici knjige „Gradovi”. Urednica je znalački pričala o Sanjinim stvaralačkim dostignućima i kulturnim znamenitostima gradova, kojima je pisac ovih poetsko-putopisnih eseja bio očaran. Promocija je zaokružena Sanjinim doživljajem Pule, koji je stao u dve rečenice: „Pula je deo naše poetičke memorije. Pula je grad umetnosti, otmenosti i kavaljera”.
Poruka knjige „Gradovi”, koja glasi: „Knjiga nas stalno vodi na put”, prenela se u stvarnost. Već sutradan smo zahvaljujući ovoj knjizi bili na promociji u Rovinju. Zajednica Srba u Rovinju je srdačno dočekala ekipu 8. festivala. Rovinju je predstavljena knjiga, uz osvrt na činjenicu da je važno mesto svake osobe tamo gde počinje inspiracija. Za mnoge Beograđane i umetnike to mesto je oduvek bio Rovinj. On je ostao utkan u beogradsku memoriju na poetskom nivou. Rovinj je večita čežnja Beograđana. Gradovi su kao ljudi, imaju karakteristike ličnosti. U toj vertikali, Rovinj je grad ljubavi i slobode. U svojoj horizontali, Rovinj je grad vina i odličnih restorana. U njemu smo prethodni put okusili „bisku”, rakiju travaricu u kojoj dominira bistrina imele. Osveženih uspomena na ovaj romantični grad, otisnuli smo se dalje kud su nas Sanjini „Gradovi” nosili.
Zahvaljujući promociji zakazanoj van regiona, Festival srpske kulture u Istri postao je internacionalan jer je dosegao do Italije, zašao u Trst. Udruženje Srba u Trstu „Vuk Karadžić” organizovalo je doček za učesnike ove bitne manifestacije, pokazavši tradicionalnu srpsku gostoprimljivost. Gostoljublje koje vekovima krasi naš narod se osetilo pre i posle promocije „Gradova”, koje je održano u crkvenoj sali srpske pravoslavne crkve posvećene Svetom Spiridonu. Tokom razgovora o knjizi učesnici su obnovili sećanje na antičku poslovicu: „Ne mora se živeti, ali se mora ploviti”. To je neminovnost za ljude koji provode život na kopnu. Oni žude za morima, rekama, vodama. Putovanjem vaskrsavaju trenutno, poništavajući učmalost, koja je neki vid smrti.
Ulaz u Trst je bio impresivan. Sve je podsetilo na gre opisanu čežnju. Iskrcali smo se na ogromnom trgu sa kojeg se pogled spaja sa nepreglednim morskim plavetnilom. Širina trga Piazza d’Italia davala je osećaj opuštenosti, zagrljaj dugo čekanog susreta kojim nas je Trst obujmio. Granice prostranog trga su velelepne palate kojima je oivičen, a ulaz i izlaz mu je morska luka. Prolazeći mostom Ponte Roso, videli smo čuvenu statuu posvećenu irskom piscu Džejmsu Džojsu, koji je desetak godina živeo u Trstu doživljavajući ga svojim. Njegova duša je ostala u ovom gradu.
Sa mosta smo došli na istoimeni trg koji je bio sinonim za ritualne šoping „žurke” svih Jugoslovena. Ponte Roso je bio vrpca koja označava prolazak kroz cilj, svojevrsna šoping inicijacija za Jugoslovene. Odećom i obućom „oporavljeni” su se vraćali u Jugu sa „kafe” u Trstu istog dana, kako bi žargonski imenovali i overili posetu prestonici šopinga od 60-ih do kraja 80-ih godina 20-og veka. Ponte Roso je bio simbol balkanskog flerta sa zapadnjačkim svetom mode. Sada nije ono što je nekad bio, ali u sećanju su ostali mangupski hvalospevi naših ljudi. Prenosili su se sa generacije na generaciju usmenim urbanim predanjem. Anegdote i dogodovštine naših ljudi vibriraju u vazduhu koji miluje ovaj trg. On krije beogradsku i srpsku uličnu inteligenciju koja je bila ukras jednog vremena. Iz tog miljea su nastajali neki novi moderni hajduci ulice. Ovi buntovnici sa stilom i rafiniranim osećajem za život , u kojem se cenila data reč, vremenom su postajali neka vrsta akademika „ŽANU-a” (Životne akademije nauka i umetnosti). To je žargonski naziv za nevidljivu, nezvaničnu, a opipljivu i realno prisutnu instituciju ulične škole života. Naučnici stvarnog života ove prestižne ulične ustanove raspršili su se bez dodele zvaničnih diploma. Talas nadolazećeg ubrzanog modernog životnog talasa ih je potopio. Jedan deo njih je napustio ovaj svet, a drugi deo ovih „akademika ulice” je pregazilo vreme. Kad iscuri pesak vremena, procuri poneka kap večnosti i akademski građani tog doba polako prelaze u zasluženu legendu. Nekako, jedan po jedan. Nakon njih, isplivali su neki novi likovi bez životnog kodeksa za koje izgovorena reč nema vrednost. To su izdanci potrošačke kulture, aždaje kojima je profit jedina mantra.
Obradovala nas je činjenica da trgom Ponte Roso danas dominira srpska pravoslavna crkva – Crkva Svetog Spiridona. Izgrađena je od belog mermera sa plavim kupolama, sa čijih mozaika isijava zlato. Klica večnosti je jednačina za ovaj plemeniti metal koji ne gubi vrednost pod pritiskom zuba vremena. Odsjaj pozlaćenih mozaika pleni svako biće koje dođe u blizinu ove impozantne svetinje. Ona je čuvar srpskog identiteta u Trstu, a ujedno je i stecište, kako duhovnog života, tako i svih značajnih kulturno-umetničkih događaja. Za 12.000 Srba u Trstu, Crkva Svetog Spiridona je centar svih društvenih zbivanja u koje spada i promocija knjige „Gradovi” u okviru 8. festivala srpske kulture u Istri, koji je ovim činom probio granice i dobio internacionalni karakter.
Raznovrsnu umetničku trupu iz Srbije još nisu pustili utisci iz Trsta, a obreli su se u Rijeci. Opet su ih „Gradovi” odveli u grad na moru. Domaćin je bila Rijeka. Reče neko iz Umetničkog pres karavana: „I knjige su putovanja”. Da je tako i u stvarnosti, uverili smo se na četvorodnevnoj turneji knjige „Gradovi”. Putopisi su nas sprijateljili sa četiri morska grada.
Slikarska kolonija – grupa ARTE je, inspirisana likom i delom Danila Kiša, sve radove nastale za vreme trajanja kolonije u okviru Festivala poklonila galeriji SKUC-a.
Poslednji dani aprila su rezervisani za promociju knjige „Leto kad sam naučila da letim” Jasminke Petrović. Mesto održavanja je PULA CIRCOLO „MONTE LIBRIĆ” u okviru programa „Autor iz daleka”. Dani festivalskog programa nastavljaju se revijom savremenog srpskog filma. Premijerno prikazivanje filma PANAMA, sa kojim se revija i otvara, te projekcije filmova: AMANET, ENKLAVA, BIĆEMO PRVACI SVETA i NIČIJE DETE. PULA KINO VALLI je poprište ove fantastične filmske revije. Festival ulazi u maj izložbom ikona Gorana Stefanovića, kojom se ujedno predstavlja radionica ikonopisa. SKUC PULA ovom izložbom koja traje do 7. maja zaokružuje punih mesec dana festivalskog života i najavljuje njegov završetak za ovu godinu.
To nije kraj, već samo jednogodišnji predah do početka 9. festivala srpske kulture u Istri. Ekipa 8. festivala predstavila je, diljem Istre, srpsku kulturu i njene visoke domete kroz film, književnost, slikarstvo i muziku. Umetnički tragovi savremene kulturne srpske scene vidljivo su se utisnuli na tlo Pule, Fažane i Briona, i otišli do Peroja, Rovinja i Trsta.
Putopis napisao Borislav Petrović
Osnivač i glavna i odgovorna urednica: Slavica Hinić Kontakt: +381641212845 +381698992416 E mail: slavica.hinic@gmail.com
Osnivač: Borislav Petrović
Redakcija: Natasja Čičić (urednica) Sanja Domazet (putopisi) Borislav Petrović (putopisi) Milica Rakidžija Tijana Đorđević Saša Velimir Jelena Rakidžija (lektorka) Foto i dizajn: Uroš Marković i Stefan Hinić Izrada sajta: Vladimir Kravić Naša lokacija: